2 Kings 2
1 Пре него што Господ узнесе Илију у вихору на небо, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.
2 Илија рече Јелисију: „Остани овде јер ме Господ шаље у Ветиљ”. Јелисије одговори: „Тако жив био Господ и ти поживео, нећу да те оставим!” Тако дођоше до Ветиља.
3 Тада дођоше Јелисију ученици пророчки из Ветиља и рекоше му: „Знаш ли да ће данас Господ узети господара твога од тебе?” Он одговори: „Знам, ћутите.”
4 Илија му рече: „Јелисије, остани овде јер ме Господ шаље у Јерихон.” Он одговори: „Тако жив био Господ и ти поживео, нећу да те оставим!” Потом уђоше у Јерихон.
5 Тада ученици пророчки из Јерихона приђоше Јелисију и рекоше му: „Знаш ли да ће данас Господ узети господара твога од тебе?” Он одговори: „Знам и ја, ћутите.”
6 Илија му рече: „Остани овде јер ме Господ шаље на Јордан.” Он одговори: „Тако жив био Господ и ти поживео, нећу да те оставим.” Тако одоше обојица.
7 Педесет људи, ученика пророчких, пратили су их и удаљили су се док су њих двојица стали код Јордана.
8 Илија узе свој огртач, сави га и удари њим по води. Она се раздвоји на две стране и пређоше обојица по сувом.
9 Кад су прешли, рече Илија Јелисију: „Ишти шта хоћеш да ти учиним пре него што будем одвојен од тебе.” Јелисије одговори: „Нека буду два дела духа твога на мени.”
10 Он рече: „Затражио си тешку ствар. Међутим, ако ме видиш кад будем одвојен од тебе, биће ти тако, ако не – неће.”
11 Док су они ишли и разговарали, гле, огњена кола и огњени коњи раздвојише их и Илија се у вихору узнесе на небо.
12 Видећи то, Јелисије повика: „Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњица његова!” Потом га више није видео. Тада узе своју одећу и раздера је надвоје.
13 Затим подиже плашт Илијин, који је био спао с њега, врати се и стаде на обалу Јордана.
14 Узе огртач Илијин, који је био спао с њега, удари по води и рече: „Где је Господ, Бог Илијин?” Кад удари по води, она се раздели тамо и овамо и Јелисије пређе.
15 Кад с друге стране видеше ученици пророчки из Јерихона, рекоше: „Дух Илијин се спустио на Јелисија.” Они му пођоше у сусрет, падоше ничице на земљу
16 и рекоше му: „Овде има педесет слугу твојих, јунака. Нека иду и нека потраже господара твога. Можда га је Дух Господњи уздигао и бацио на неко брдо или у неку долину.” Он им рече: „Немојте их слати.”
17 Међутим, они су стално наваљивали на њега и он им рече: „Пошаљите их.” Они послаше педесеторицу. Тражили су га три дана, али га не нађоше.
18 Тада се вратише њему, који је био остао у Јерихону, и он им рече: „Зар вам нисам рекао да не идете?”
19 Потом становници града рекоше Јелисију: „Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види, само је вода лоша, а земља неплодна.”
20 Тада им он рече: „Донесите ми нов котао и ставите у њега со.” Они га донесоше.
21 Он изађе на извор, баци со у њега и рече: „Овако говори Господ: ‘Исцелих ову воду.’ Неће због ње више бити ни смрти ни неплодности.”
22 Тако вода постаде здрава до дана данашњег по речи коју је Јелисије изрекао.
23 Потом одатле поче да се успиње ка Ветиљу. Док је ишао путем, малишани изађоше из града и ругаху му се говорећи: „Пењи се, ћелавко! Пењи се, ћелавко!”
24 Он се окрете, спази их и прокле их у име Господа. Тада изађоше два медведа из шуме и растргоше четрдесет двоје деце.
25 Одатле оде на гору Кармил, а оданде у Самарију.